kju

 

Извод из трећег издања ЛЕКСИКОНА СРПСКИХ АРХИТЕКАТА

ВАЛТРОВИЋ Михаило   (1839, Београд - 1915, Београд)

Студирао у Карлсруе-у (1858-66). Запослен у Министарству грађевина (1868-69), потом предавач у Реалци (грађанска архитектура, грађење путева и мостова, хидротехника, цртање, моделовање, немачки језик) до 1875, када прелази у Велику школу, где предаје техничке предмете (1875-81) и археологију (1881 до пензионисања 1906).

Оснивач Српског археолошког друштва (1882) и часописа "Старинар" (1884). Дописни члан Императорског московског археолошког друштва, Царског немачког археолошког друштва у Берлину и Хрватског археолошког друштва у Загребу. Члан Српског ученог друштва (1870) и Српске краљевске академије (1887). Током седамдесетих година 19 века бавио се проучавањем српских средњевековних манастира и цркава (са Д.Милутиновићем).

Валтровићев утицај на развој српске архитектуре остварује се у једном значајном периоду, шездесетих и седамдесетих година 19. века, када се оснива низ институција од националног значаја, када се оснива Велика школа, и када је у архитектонској пракси већ исказана потреба за одступањем од европског еклектичког модела.

Ови неопходни општи предуслови омогућили су Валтровићево ангажовање, које је најпотпуније остало забележено у његовим текстовима полемичног карактера. У њима се Валтровић залагао за рационални приступ идеалу формирања националне културе. Валтровићево истраживање српских средњевековних споменика (са Д.Милутиновићем) омогућило је појаву српсковизантијског стила као регионалног архитектонског израза, заснованог на романтичним основама, при чему су заступници ове тенденције (П.Поповић, Б.Таназевић и др.) резултате Валтровићевих истраживања користили више фактографски, као модел, него по унутрашњој суштини.

З.Маневић

Библ.: Неколико речи о новом уређењу Техничке школе у Великој школи београдској, Београд 1869; Говор на отварању четвртог излога снимака архитектонских, живописаних и скулптурних, Гласник Српског ученог друштва, бр. 46, Београд 1878, 252; O prodromos. Mittheilungen über neue Forschungen auf dem Gebiete serbischer Kirchen-baukunst, Беч 1878; Колико стара српска уметност може за образац да послужи новој, Преодница, бр.9, Београд 1884; Поглед на стару српску црквену архитектуру, Глас СКА XVII, Београд 1888; Поглед на стару српску црквену архитектуру, Београд 1889; О важности тектонских споменика за историјско изучавање, Београд 1896; Кратка реч о неким старим српским црквеним споменицима, Бранково коло, бр.12, 13 и 14, Сремски Карловци, 1898; Снимци из старих манастира, Нова искра, Београд 1900, 208.

Лит.:  М.Грлић, Михаило Валтровић, први српски археолог и музеолог, Летопис Матице српске, бр.1-2, Нови Сад 1941; Соња Богдановић, Михаило Валтровић, Свеске, бр.1, Београд 1977, 3-6.